доследност, јашта, нема шта!
Из интервјуа Радована Белог Марковића у ЛМС Међутим, Ви чесtо сада говорите да писац не треба да буде друштвено анgажован? Ако Ви мислите да се друштвени ангажман састоји у под- стицању народа да походи „народна” позоришта, раде воље ћемо пристати да у ангажоване писце и нас убројите, али Ви очито циљате на припадност негдашњем Савезу … Pročitaj više
Исто, у српској култури и књижевност – фатум
1 ОПЕТ ТО, ИСТО Нисам имао среће са многим рукописима својих књига. Понеки од њих беху заточени код београдских издавача (доминантних монополских комунистичких издавача, да им не наводим имена, јер би им учинио услугу!), као на робији. Као да је те рукописе неко “уврачао”. Ако мислите да ја сада, много година касније, све ово … Pročitaj više
Стање у српској поезији крајем ХХ века / Предраг Чудић
(одломак) …Прецењена су сва песничка имена која су цењена и слављена. Чим је слављен од ове власти, нешто није у ред с њим. Песништво, као и свако друго стваралаштво је самодавање, а не узимање. Постоји више начина да се живи стваралац поквари (код нас има 390 књижевних награда) – лавина награђивања је најефикаснији начин. Проблем … Pročitaj više
Поезија, прави песници, непесници
Цитат. - Милован Данојлић: Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, Београд: Бигз, 1977, 287 стр. ; стр.: 143 – 146, из Главе шесте, потпоглавље Освета неприхваћеног ствараоца; с народом и за народ. ____________________ Зар је то поезија? – запитаће који површни, уз то непроницљиви читалац. Није ли очигледно да навожени стихови не заслужују пажњу иоле упућенијег критичара? … Pročitaj više
Njihov i naš Montenj / Milan Vlajčić
Za razliku od velikih kultura u kojima se neprekidno izdaju klasici, u nas se čeka na sabrana dela i sedamdesetak godina Glavni urednik pariskog dnevnika “Figaro” Žozef Mase-Skaron objavio je nedavno knjigu posvećenu utemeljitelju modernog eseja Mišelu de Montenju (1533–1592). Studija nosi izazovan naslov “Montenj, naš novi filozof”, vraćajući dostojanstvo pojmu novog filozofa koji … Pročitaj više
VAN GOGOVA STOLICA PORED FROJDOVOG KAUČA
Poziv na pisanje ovog teksta stigao mi je iz misterioznog trenutka sećanja, koje mi se, s vremena na vreme, bez obzira na stanovite vremenske razlike u lavirajućem poretku opstrukcija godišnjih doba, otvara usred sna. I to onog, koji sam nakon buđenja, mogao da zapišem, pa čak i komentarišem. A, sve … Pročitaj više
Богнара прецењују…
(Из бележака. Регистра III. Архива Несебичног музеја) (…) Богнар се не зауставља на граници метафизике и мистике; што је добро. Понекад се понавља; често је распричан; у дугим песмама постоје празни ходови; не смета мноштво прикривених цитата; његов унутрашњи глас од кога зависи упућује на то да у Богнару постоји нешто изван њега, не – … Pročitaj više
ANTOLOGIJE / Zoran M. Mandić
Praksa izdvajanja jednih na štetu drugih,
poznata je od najstarijih vremena u kojima je reč
privilegovanih «razdvajača» imala snagu presude,
čak, i u poslovima katalogizacije bogova. Isključivost
je carovala u očiglednostima grešenja, bezobzira, da
li se grešilo namerno, ili, zbog intelektualnog slepila
goreg od Parkiinsonove bolesti. Platon je grešio u
površnostima definisanja: pojmova, pojava, situacija
i njihovih korelacija, dok je Sokrat raznim mistifika-
cijama prikrivao mnoga svoja neznanja. Budu i
Hristosa podelila je ljudska glupost, kojom su orga-
nizovani turniri u prevagama. Imenica nad glagolima,
A prideva nad citatima. Sezona misaone nevinosti je
izgubila trku u poslovima podvajanja. I favorizacija
Веома поштовани!
Добродошли на овај Блог посвећен двема темама – квалитету антологијског приказивања српске књижевности 20. века и књижевној лустрацији!
