Огледи: Песме из романа

Миодраг Мркић
СЕНКЕ ТИШИНЕ
Огледи о поетичкој драми
“ПЕСАМА ИЗ РОМАНА”
Мирослава Лукића


CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821 . 163 . 41 . 09 – 12 Лукић М .
МРКИЋ, Миодраг Сенке тишине : огледи о поетичкој драми
“Песама из романа” Мирослава Лукића /
Миодраг Мркић. – Београд : М . Мркић, 2004
(Београд : В. Превалез ) . – 173 стр. :
ауторова слика ; 21 цм. – (Нешићева
споменица ; књ. 2)
Тираж 250. – Есејиста Миодраг Мркић : стр.
171 – 172. – Напомене и библиографске
референце уз текст. – Напомене : стр.
168 – 169.
ISBN 86 – 902741 – 7 – 0
а) Лукић, Мирослав ( 1950 – ) – “Песме из
романа”
COBISS.SR – ID 119017740
Садржај
I
ПОСВЕЋЕЊЕ У “УКЛЕТОГ” ПЕСНИКА……….5
Варијације пробоја у онострано……………….7
Утеха мртвих песника. Поетичка визија….10
Разговори утехе……………………………………22
II
ПОЕТИЧКО – МИСТИЧНА ДРАМА
“ПЕСАМА ИЗ РОМАНА”………………………….57
У жариштима поетичке и мистичне драме…57
III
КА СКИДАЊУ ОМОТА
СА НЕБИЋА, ТИШИНЕ…
(Трачеви о Апсолуту, оговарање Тишине). Оговарање небића……139

Зашто књиге о Мирославу Лукићу?…………163
НАПОМЕНЕ…………….168
ЕСЕЈИСТА МИОДРАГ МРКИЋ ………………..171
___
….
У овом раду о ПЕСМАМА ИЗ РОМАНА, тумачио сам
углавном манифест – програмске, поетичке теме и мотиве. Изгледа да је било
нужно објаснити синониме : програм (ски), манифест и поетичко.
Врло често је погрешна употреба појма поетичко (теоријско) место поетско,
песничко. Вероватно да нема апсолутне синонимије. Већина љубитеља
књижевности, па и неки стручњаци, греше. Наравно, ти стручњаци су
углавном из “правца награђене књижевности”, или да кажемо, из правца
“естрадно – политикантске књижевности”. Рецимо, приказивач романа једног
нашег писца, за кога каже да је рекао “књига траје колико и један човек – док
га се сећају” – отрцана је, оглодана мисао. Пуне су читуље тиражних
дневних листова таквих мисли о човеку и сећању. Дакле, са сигурношћу
можемо говорити о томе да се мешају појмови поетско и поетичко. На
књижевним вечерима, промоцијама књига, кипти од тог мешања.
Ево шта каже приказивач романа, у “Новостима”, пишући о нашим
данима када писац “улива оптимизам”:”…дане поприлично испражњене од
сваке поетичности и осећајности…” Очигледно је да није у питању
поетичко (поетика, теорија, теорија књижевности), но поетско, песничко.Ово
“осећајност” исто је погрешно. Приказивач романа под осећајношћу не
подразумева – сензибилни регистар времена, но под тим подразумева нека
позитивна осећања, неко саосећање. Иначе, у осећајност спадају и осећања из
“Странца”, “Обломова”, из дела Хенрија Милера, из “Мучнине”. Осећајност
најкрвавијег убице, садисте, нациста, итд. Дакле, осећајност је појам који
подразумева и позитивна и негативна осећања.
Наравно, да ризикујем да будем смешан са овим објашњењима, али
то о чему говорим, објављено је у најтиражнијем листу у земљи. У нашој,
рецимо уобичајено, јавној књижевној речи, кипти од тривијалности,
колоквијалности, подметања, крађе и прекрађе туђих мисли. Последње што
сам прочитао у угледном књижевном часопису су речи једног критичара који
вели да је Стаљинова мисао :”Широк је човек; треба га сузити”. Наравно,
упућенији знају да је то мисао Достојевског. Као што зна и професор
Недељковић. У налету антистаљинизма и антикомунизма бивши чланови СКЈ,
комитета и сарадници… не бирају начин како ће дубокоумно бити
слободоумни, дубокоумни у “транзицији”. Много брже напредују у
“транзицији” него наша отаxбина у Европу.
Друге теме и мотиве у ПЕСМАМА ИЗ РОМАНА, осим
мистике и манифест мотива занемаривао сам , можда, пре свега, због своје
опширности? Затим, да би се јасније видео поетски програм експлициран у
књизи Мирослава Лукића ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА. Термине, појмове,
програм, поетика, више сам употребљавао као синониме. Наравно, знам да
њихово значењско поље није сасвим исто. Знам и да “појмови могу да раде”.
Верујем да се није догађало у овом мом есејистичком пробијању кроз песме
Лукићеве, које су имале и неку другу “романескну функцију”, да појмови
стилски подивљају, отуђе се. Пробијао сам се и бирао само програмске мотиве
и мотиве мистике. Мотиве психологије стварања, процеса настанка Лукићевих
дела. Значи, говорио сам о манифест мотивима и темама, лирским
прогласима… лирским прокламацијама основних начела стварања Мирослава
Лукића.
Углавном се није супростављао конвенцијама књижевним. А те
“конвенције” су разни изми на силу створени у нашој епигонској сателитској
књижевности у виду постмодерне, и тд. Изми који су се јавили и пре појаве
Лукића , и за време његовог стваралаштва. Најгори од свих тих “праваца”
(како је назван у руској књижевности” ) је “правац награђене литературе”.
Мирослав Лукић у ПЕСМАМА ИЗ РОМАНА лирски излаже болно,
протестно свој књижевни програм.
Његов “књижевни покрет”, његова књижевна “школа” су његови.
Они су на чврстим темељима, пре свега истине (уметничке), на темељима
традиције, и то пре свега – реализма широко схваћеног (зна се да има
петнаестак врста реализама), који обухвата појам – вечни реализам. Иначе
мислим да је срећно нађен тај појам у историји теорије књижевности – поетике.
Лукић лирски, танано, излаже своја теоријска начела, своја проседеа,
поступке, и како би сада рекли – технике. Стара реч – стил ( у ужем и у ширем
смислу). Да кажемо, Лукић “мало ватрено износи” своја начела, као што су
ватрено износили своја начела романтичари против класициста.
Лукић има и духа – душе – песника модерне у ужем смислу речи.
Одблесака народног духа. Мене је импресионирао мотив поетике (личне науке
о књижевности). У свакој песми постоји тај мотив, било у виду описа
поступка, психологије стварања, “судбине” песника (обично уклетог) и
његовог односа према свету и посебно према свету уметничке књижевности и
свету књижевника, према вери (Богу), традицији; па и жени и природи. Пева
о својем песничком “умећу и вештини”.
Његова лирска теорија књижевности је дирљива, болна.
У овој књизи, упркос томе што је састављена од избора песама из
неколико романа и једне књиге приповедака, постоји јединство интересовања,
па да кажемо – и јединство радње и тона, места и времена Има своју
драматику, као нека јединствена нека огромна поема. Сукоб – акција и
реакција: писац – свет, односно свет – писац. Дакле књига
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА, с обзиром да има стално присутну тему –
манифест, програмски мотив, садржи своју драматику теоријску, па и личну,
унутрашњу, драматику песника Мирослава Лукића – уклетог песника, песника
“понора”; песника у сенци xамбаско литерарне естраде списатеља философије
прилогођавања. Наравно, прилагођавања примитивно бирократским
манифестацијама самоуправног социјализма наших боја и националног бића
небеског народа. Покушао сам да у овом есеју конституишем арс поетица
Мирослава Лукића, његову теорију књижевности.
Одломци које сам издвојио и тумачио уклопљени у једну
песму – поему (СЕНКЕ ТИШИНЕ/ На Вратима Звижда, стр. 50
ове књиге), дали би Лукићеву О ПОЕТИЦИ …
Да не помињем друге поетике, из ранијих и новијих времена.
Сигурно да бих заиста волео да видим једну такву монтажну
манифест – поему у стиховима.
Лукић има манифест мотива, наравно, и у другим својим радовима
(прозним).
Овај песник не одређује себи правила како да пише. Он пише из
логике срца, истине, да не ширимо тему. И, природно, ако је тако, онда се
сигурно, поетички системи стварају сами, из жаришта духа – душе песника.
То показује и овај наш рад.
Савршенство је у несавршености.
Савршенство је у крајњем – шематизам, артизам, естетизам,
формализам.
Све су то, као негативне категорије, далеко од Лукића, од његове
поезије, у књизи ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА*. Нема шематизма, ни пуког
лартпурлартизма, ни пуке утилитарности, срачунатости. Има креативног духа
– душе песника Лукића.
Спонтана поетска доктрина које је песник свестан или несвестан…

  Миодраг МРКИЋ

___________________

Издавач:Институт за поезију у оснивању . НЕШИЋЕВА СПОМЕНИЦА

Едиција ЦАРСКИ РЕЗ. Оснивач Саватије Иг. Митровић (1939 – 2001)

ЖИВОЈИН НЕШИЋ (1950 – 2003)Годишњи помен, децембар 2004

* Друго издање. Репринт. Београд, 2006

Књиге излазе као библиофилска издања. Могу се поручити директно од писцапо повлашћеној цени… 180, 00 дин. Видети детаљније на Веб сајту Заветина

 

ЛеЗ 0003110    

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s