Ознаке

(одломак)

…Прецењена су сва песничка имена која су цењена и слављена. Чим је слављен од ове власти, нешто није у ред с њим. Песништво, као и свако друго стваралаштво је самодавање, а не узимање. Постоји више начина да се живи стваралац поквари (код нас има 390 књижевних награда) – лавина награђивања је најефикаснији начин.

Проблем немоћи и неспособности наше критике је проблем неспособности друштва за радикалне промене политике уопште. Док је књижевност ишла руку под руку са комунистичком политиком, тада су писци били ваљани војници партије, сад су писци синови народа, они су перјанице националног интереса и националног јединства. Конкурс за државотворне писце је отворен, рокови суи неограничени. У нашој књижевности није било ничег сем политике, све остало што се догађало догађало се у сенци. Уосталом, прави ствараоци за живота, савременицима јесу и остају, по правилу, готово непознати. Улога критике је да с времена на време открива неоткривено и да се диви и чуди како је нешто тако вредно могло остати незапажено и потцењено од савременика. Што је само прилика да критичари покажу своја раскошна реторичка умећа. Друго је сасвим оно што ја зовем градски намештај (нека ми опросте они који знају и изворно значење овог термина); градски намештај илити официјелна култура је ту да се одржи некакав привид. Па и текућа критика је само градски намештај.Да би почели чистити Аугијеве штале, како то данас воле да кажу баш они који мало знају о грчкој митологији, критичари морају бити ангажовани одозго. Ово одозго  читајте како хоћете.Многи критичари су данас чисте штеточине, а оно што их чини смешним је што покушавају све и свашта. Пошто јавно саветују и процењују, дакле, знају како не треба, они пишу романе, приче, песме, драме како треба и доказују ноторну истину да увек: И ђаво сере на већу гомилу.

 

Предраг Чудић: Вејачи овејане суштине: нова хистерија српске књижевности: од година расплета до наших дана, Пожаревац, Едиција БРАНИЧЕВО, 2011, Библиотека AB OVO, књ. 19, 262 стр. Цитирани одломак: 48-39 стр.