Oznake

Из интервјуа Радована Белог Марковића у ЛМС

Међутим, Ви чесtо сада говорите да писац не треба да
буде друштвено анgажован?
Ако Ви мислите да се друштвени ангажман састоји у под-
стицању народа да походи „народна” позоришта, раде воље ћемо
пристати да у ангажоване писце и нас убројите, али Ви очито
циљате на припадност негдашњем Савезу комуниста и у томе ви-
дите нашу недоследност, с присенком некаквог злочинства, чак…
Добро би и утешно било уколико је то и једина недоследност, у  нашем већ дугом животу, а добро је и што се нама злопамти и спочитава „одвођење” сељака у позориште, дочим се отимање сељачке имовине и масовно одвођење сељака у апсу великодушно другима заборавља… Узгред, када сте Ви, „физички лично”,
видели некостимисаног сељака у позоришту? – уколико и сами,
допустите нам малу пакост, уопште и идете у позориште, узи-
мајућу у сматрање факат да поштеним људима, овим добом, и за
хлеб новаца често пофали, при чему подозревамо како је и мно-
гим глумцима, с обзиром на претежно јесењу и зимњу сезону, у
позоришту „радни боравак” баш-прилика да се мало огреју и про-
тегну своје, у леденим становима, „транзиционо” скочањене уде…
Најпосле, доста нам је бивших комуниста и њихових потомака
који су у друге партије, као једину одлику и капитал, само своје
подрепаштво донели, стаљинистичку борнираност и беспример-
ну грамзивост. Од друге смо феле да простите… Уосталом, нећемо
се правдати, овом згодом (… а ни иначе иком, било којом згодом!),
почем се нашим чланством у Савезу комуниста нисмо окористи-
ли, ни колико за црно испод нокта, нити ико, осим нас, икакве
штете од тога имађаше. Елем, наша лађа пловила је с упаљеним
бакљама на палубама и скрхала се на дебелом мору младалачких
заблуда. Пливамо, отада, како знамо и не тражимо ничију руку из
чамца којим бисмо се превеслали у луку спаса и наводне демо-
кратије. У добар час долази нам до ума чувени стих: Ја демокраt
никад нисам био.. Не, ни ми не бејасмо, никад ваистину, премда
спочетка имађасмо и понеку илузију… Али то је прошлост, вај,
ошамућеност тлапњама о „ведрој будућности” и кротка помире-
ност с туђом руком на рамену нашем… Било и прошло, да… Сад је
друга црква, а и другог попа чреда, а ми смо изабрали да се у тој
цркви не крстимо, на коленима, него испред те цркве – у пролазу,
у страну пљуцкајући трипут…

итд. и т. сл. Видети више :

http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_488_3.pdf

Advertisements