Oznake

ЕУ предлаже да „Гугл” и „Фејсбук” плаћају новинским кућама

Брисел разматра мере које ће издавачима омогућити да од интернет компанија захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја
  • Све су бројнија истраживања која потврђују да корисници интернета радије читају вести на „Фејсбуку” и „Гуглу” него на сајтовима медијских кућа чије садржаје ове две велике интернет компаније преузимају – пише београдска Политика. Међутим, не само да џинови из Силицијумске долине узимају вести из новина него новинским кућама преузимају и зараду од огласа. Због тога ће Европска унија (ЕУ) већ следећег месеца предложити низ мера којима ће гарантовати већа права издавачима и омогућити им да од „Фејсбука”, „Јутјуба”, „Гугла” и других интернет фирми захтевају новчану накнаду за објављивање преузетих садржаја. Циљ предлога јесте да се ублажи пад прихода од оглашивања, са којим су традиционални медији суочени последњих година. Како објављује „Гардијан”, институције ЕУ тек треба да отворе расправу о овој теми.
  • Намера је да се ојача позиција твораца оригиналних садржаја – музичара, издавача, емитера и других. Издавачи се дуго жале да, иако им се број читалаца захваљујући друштвеним мрежама повећао, они од тога готово да немају никакву финансијску корист. У предлогу нових мера, ЕУ је навела да је опстанак издаваштва доведен у питање и да то може да има последице на медијски плурализам, демократску расправу и квалитет информисања. Брисел због тога разматра да издавачима пружи ексклузивно право да свој садржај представе јавности и да га приказују у дигиталној форми. То би значило да би новинске куће могле, на пример, од „Гугла” да захтевају накнаду за објављивање преузетих текстова у сервисима као што је „Гугл вести”.
  • Претходни покушаји да се компанија највећег светског интернет претраживача примора да плати за преузете новинске текстове завршили су се без резултата по издаваче. На пример, када је у Шпанији уведено обавезно плаћање, „Гугл” је угасио сервис вести у тој земљи, а у Немачкој су многи издавачи одустали од наплате јер им је знатно опала посећеност због тога што њихови садржаји нису били доступни у „Гугловим вестима”.
  • Против интернет компанија недавно су устали и водећи светски музичари који сматрају да се „Јутјуб” и слични сајтови богате на њихов рачун. Уметници су затражили промену америчког закона о ауторским правима како би им припао већи удео зараде. Извођачи су том приликом навели да застарели закон иде у корист интернет компанија јер их ослобађа одговорности када њихови корисници крше ауторска права.

 

alajbeg

Mladen Mladenovic пре 15 дана
Isto kao kad mrtvi fazani lete iznad iznad nasih glava, a ni jedan ne pada…
Kristoferпре 16 дана
Pohlepa. Novine kao što je ‘Politika’ trebaju da imaju svoj sajt ko što imaju. Ali treba pre svega da se orijentišu na prodaju novine u opipljivoj formi, odnosno na kiosku. Da izveštavaju ozbiljno, tačno, uz minimalne greške i onda će takve novinare i kupce imati. Novinari koji hoće da budu najbolji a ne najbogatiji, kupci koji hoće kvalitet i hoće to da plate. Onaj ko stvarno voli da čita novine, da drži taj svež papir tom će net izdanje služiti samo kao dopuna ili u slučaju da nije u prilici da dođe do samih novina. Držite se onoga od čega ste počeli i trajaćete i bićete uspešni, na netu se čitaju uglavnom instant vesti, ne ozbiljni tekstovi. Ko što ni knjiga neće postati čitanija na netu od one u koricama. Novo je pa je zanimljivo. Odustanite od papirnog izdanja i propašćete brzo. Drugo je B92 koji samo tako i posluju, ali naravno nisu ozbiljni već postaju sprdnja sa bulevarima i sličnim glupostima i načinom na koji to rade. Pa kako hoćete, pare ili život.
Selim Dijonпре 16 дана
Ta autorska prava i silne pare su pogubne za umetnost i umetnike. Kako je to zazivelo umetnost se svela na seks, bludničenje, ubijanje, keš… Umetnost treba da oplemeni čoveka ne da ga degradira. I najgoru moguću priču, pretvoriti u kulturno dobro, ovo što 99% današnjih ‘umetnika’ radi je loša umetnost i nekultura. Ne postoji umetničko delo stvoreno u 21. veku koje ima vrednost bilo kog umetničkog dela iz perioda od 10. do 20. veka. Čak ni ta klasična muzika ne zna ništa novo da stvori da bi bar parirala kompozitorima iz tog perioda, već im 90% repertoara čini muzika nastala od 1930. pa na dole. Ovih 10% iz proteklih 100 godina su tu samo reda radi. Bio sam na par svadbi u proteklih nekoliko godina, sve sređeno, lepo spremljeno, ljudi se lepo obuku, ponašaju i onda počinje turbofolk koji pretvori svadbu u svnjac. Dakle eto posla za umetnike da stvaraju muziku koja će te naše svadbe pretvoriti u nešto lepo. Ko što su pre komponovali za mise, ceremonije na dvoru, himne, džez klubove…
Neša (Glodur)пре 16 дана
„Rešenje“ je na duži period kontraproduktivno i pogubno po autore i izdavače. Ovo je ništa drugo do još jedna podvala. Brisel se ništa ne pita, Vašington preko Brisela štiti IT sektor koji će ovom merom uništiti konkurenciju.
Advertisements