Aлхемичар са Бегеја

Ознаке

Мољац у доњем реду, други слева са члановима Соколског друштва

У ДУГОЈ и богатој традицији зрењанинског апотекарства, која датира од 1716. када се током боравка трупа Еугена Савојског у граду помиње постојање војне апотеке, да би 1784. с радом почела прва названа „Код Спаситеља“, изнедрена су бројна значајна имена, која су оставила неизбрисив траг на пољу фармацеутске струке, али и на знатно ширем плану здравствених, просветних и културних активности.

Посебно место припада Миливоју Мољцу (1890-1979), легендарном фармацеуту који је 1919. у тадашњем Великом Бечкереку отворио шесту по реду апотеку, чији је назив био „Код Светог Јована“. Ова апотека, у народу позната као „Мољчева“, налазила се на месту данашњег „Водоторња“, у згради старог Магистрата. Постала је убрзо један од препознатљивих симбола града, управо захваљујући лику и делу њеног оснивача. Деценијама је Мољац лечио суграђане и несебично им помагао, али није успео да пронађе рецепт за срећу своје фамилије.

– У друштву са знаменитим зрењанинским лекарима достојанствено је репрезентовао предратну градску интелигенцију и њене племените идеале. Које су послератне власти, сходно свом вредносном систему, доживљавале као реликт прошлости коју треба уподобити новом добу. Упркос свим недаћама, остао је доследан себи до краја живота – каже за „Новости“ Стеван Вуков.

Овај магистар фармације и сам власник апотеке у Зрењанину, пасионирани је истраживач историје фармације и колекционар апотекарских антиквитета. О славном колеги и земљаку говорио је на недавном конгресу Секције за историју медицине Српског лекарског друштва у Соко-граду.

У ПЕНЗИЈУ КАО РАДНИК

Средином 1949. укинули су му дозволу за вођење апотеке и покренули поступак њеног превођења у народну имовину. Мољац их је предухитрио и одрекао се власништва. Иронија је да је испословао да остане као радник у до јуче својој апотеци, и да му помажу ћерка и син… После четири деценије апотекарског стажа 1954. испраћен је у пензију тако што га је управа о томе известила обичном поштанском дописницом… Преминуо је 1979. и сахрањен на Томашевачком гробљу у Зрењанину. Претходно му је Српска православна црква уручила Грамату признања.

Миливоје Мољац је Основну школу и гимназију завршио у родном Новом Саду, а фармацију у Клужу. Као студент, радио је у апотекама у Новом Саду и Инђији. Своју, у граду на Бегеју, отворио је 1919. након што се оженио Анастасијом Најом, рођеном Поповић, из угледне трговачке породице, чији су кумови били сликари Урош Предић и Васа Поморишац.

– Хармонични односи и љубав међу супружницима Мољац, који су имали ћерку Вукосаву и сина Војина, такође фармацеуте, огледала се и у препаратима које је Миливој израђивао у апотеци. Крем, пудер и сапун, читава мала колекција били су названи „Наја“ и рекламирани у новинама – износи Вуков.

Тешко је набројати чиме се све овај знаменити апотекар бавио! У струци је досегао плафон, учествовао у изради Апотекарског законика и Фармакопеје, која је ступила на снагу 1933. Био је у комисијама за полагање апотекарског практичног и стручног испита у Београду и Новом Саду, уредник специјализованих часописа, организатор и потпредседник Великог фармацеутског конгреса 1939. на Коларчевом народном универзитету… У великобечкеречкој гимназији и Трговачкој академији, предавао је латински, физику, хемију и природне науке… Кроз своју апотеку ишколовао је и оформио 11 магистара и техничара фармације…

Познат је и као оснивач и први старешина Банатске соколске жупе, члан управе Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду, одборник и потпредседник града, већник у Дунавској бановини… Носилац је високих одликовања и признања.

– Немачке окупационе власти испразниле су му апотеку, али конфисковале и аутомобил „шевролет“, моторни чамац и бројне друге ствари, наносећи му непроцењиву штету јер апотека није могла нормално да ради. Нове власти признале су је у вишеструко мањем износу, али ни такву никад му нису исплатиле – наводи Вуков.

ЈАДРАНСКА СТРАЖА

ПОЧЕТКОМ 1924. Мољац се нашао на челу банатског обласног одбора Јадранске страже – општејугословенске патриотске организације са седиштем у Сплиту чији се програм базирао на очувању и заштити југословенског дела Јадрана. Одбор је испунио обавезу и ради упознавања Јадранске обале основао своје одмаралиште у Омишу. Ђаци слабијег имовног стања из града на Бегеју летовали су и упознавали море преко овог одмаралишта све до 1941. када је организација престала да постоји.

Мољац алхемичар са Бегеја | Србија | Novosti.rs.